T o d e N i k o l e t i ć
ZMAJ GOLUBIJEG SRCA
Igrokaz za decu
Radnja se događa ispred kraljevskog dvorca
Lica:
Zmajko rajko, princeza kmeza, kralj, kraljica, savetnik, dvorska dama, dvorska luda, veštica, vitez 1, vitez 2, vitez 3
Scena zamračena: čuje se grmljavina pomešana
Sa dečjim plačem. Veštica izvodi ritual.nakon
Jednominutne pojave, sve se utišava,svetlo se
Intenzivira. Pojavljuje se princeza…
Prva slika :
Princeza: lepo je meni govorila mama: kmezo, nemoj da se udaljavaš od kuće. Nemoj da turaš prste tamo gde im nije mesto. Nemoj da čačkaš nos! I hiljadu drugih «nemoj ovo»! I «nemoj ono» a ja ne mogu! Ne mogu, pa ne mogu! Prosto me mami znatiželja. Da virnem, da pronjušim… Da ispitam! I? I…vidi sada? Izgubila sam se! A ne znam gde je levo i ne znam šta je desno. Nisam naučila da slušam. Da čitam i pišem. Jedino znam da se bojim. A kad se bojim ja onda plačem, ovako: maamaaaaa! Maamaaaaa!!!
Zmaj: (naglo skače i uplašen beži na jednu, a kmeza na drugu stranu) jao!!! Jao! Uh! Što me uplaši!? Je si li ti blesava? I šta se tu derinjaš!? Uostalom, ko si ti ?
Princeza: ja sam jedna izgubljena, uplašena i izgladnela princeza!
Zmaj: izgladnela princeza!? Izgladnela? Fino, fino! I ja sam. (obilazi je) a koliko vidim, izgleda, da ćemo zajedno ručati!
Princeza: baš mi je drago. Još mi samo recite kako vam je ime?
Zmaj: zmaj!
Princeza: zmaj od noćaja?
Zmaj: ne taj!
Princeza: znam! Jovan jovanović –zmaj ! Vi pišete pesmice!
Zmaj: pesmice?! Svašta! Nisam ni taj!
Princeza: ih , šteta. Pa kako vam je ime?
Zmaj: zmajko kukurajko!
Princeza: zmajko kukurajko?! ( smeje se)
Zmaj: šta je tu smešno, moliću lepo?
Princeza: vaše ime. A i vaša maska je tako smešna. Pogotovo taj vaš budalasti nos ! Izgleda ko paprika babura!
Zmaj: šta fali mome nosu?
Princeza: ništa! Ima i viška. Ustvari ceo nos vam je višak!
Zmaj: ovo je uvreda! A jedan zmajko kao što sam ja ne sme preći preko ovakve uvrede! ( grmljavina) kada dunem i vatru sunem! Kad vatru sunem i s krilom grunem. Kad krilom grunem i kad se zakunem! Tebe ću princezo da munem!!!
Princeza: izvinjavam se, zmajko, ali šta znači na zmajevskom jeziku: «munem»?
Zmaj: to znači, da ću da te kidnapujem!
Princeza: e, sada mi još kaži, a šta znači «kidnapujem»?
Zmaj: uh, što me nervira! To znači da ću da te otmem! Polazi sa mnom!!!
Princeza: da me otmeš!? Od koga?
Zmaj: kako od koga? Od koga?…od koga… (šeta) pa od, na primer, od mame i tate!
Princeza: od mame i tate!? Jao meni! Kuku meni! Upomoooć!!!
Zmaj: hajde. Hajde! Ne slini mi tu!
Princeza: moram. Ja sam princeza kmeza! Buuuu!!! A princeze obično kmeze. Buuuu!!!!
Zmaj: e, pa ko ti je kriv, što bežiš od kuće?
Druga slika:
Dešava se na dvoru
Dvorska dama: (utrčava na scenu) o, kakva nesreća!
Kralj: šta se dogodilo?
Dvorska dama: nesreća, velika nesreća. Princeza je nestala!
Kralj: kako to misliš, nestala?
Dvorska dama: oteta je! Nema je!
Kralj: kako znaš? Ko ti je rekao?
Dvorska dama: evo, stiglo je ovo pismo zmajka kukurajka koji kaže da je oteo princezu i nema nameru da je vrati.
Kralj: uzbuna! Uzbuna!!! (zvoni) straža uzbuna!!! (dolaze kraljica, savetnik, veštica i dvorska luda)
Savetnik: je li invazija?
Veštica: da niste što ružno sanjali?
Dvorska luda: da se niste prežderali?
Kralj: ništa od toga! Princeza! Moja princeza!
Kraljica: šta princeza?
Kralj: oteta!
Savetnik: oteta???
Kraljica: (pada u nesvest) oh, moja kmeza! Držite me, pašću u nesvest. Dole je tvrdo!
Dvorska luda: kako oteta?
Savetnik: zašto oteta?
Veštica: ko je oteo?
Kralj: zmajko kukurajko! Evo, stiglo je njegovo pismo!
Svi: (panika i beže na sve strane) zmajko!!! Kukurajko!!!
Dvorska luda: ka! Ka! Kaka!…
Kralj: kakva kaka, ludo?
Dvorska luda: ka-ka… Mislim, ka-kav je, ooo, kralju moj?
Kralj: deset metara!
Dvorska luda: deset metara???
Kralj: do pupka! A od pupka još deset!
Dvorska dama: još deset!?
Kralj: do glave!
Dvorska luda: do glave???
Veštica: a, glava? Kolika mu je glava?
Kralj: nema glavu!
Savetnik: kako nema?
Kralj: ustvari, ima! Ali to nije glava.
Kraljica: kako glava nije glava?
Kralj: ustvari, jeste glava. Ali, s očima od brrrava. Njuškom velikom ko krrrava i zubima kao od l..lava.
Kraljica: pa to je strava!
Kralj: a kada zine! Teče lava!
Svi: auuuu!
Kralj: savetniče! Savetniče! Šta nam je činiti?
Savetnik: predlažem da se bega!
Dvorska luda: da se bega!
Veštica: povlačimo se!
Kralj: stanite!!! Ni makac! Sram vas bilo! I vi ste mi podanici? Gde vam je hrabrost?
Dvorska luda: ( pipa po džepovima) bila je tu…
Veštica: je l’ to nešto za jelo?
Kralj: kraljice! Pozovi moje hrabre vitezove! Oni će mi vratiti zlato! A vi! Pesmu, hoću pesmu da vam ulije hrabrost.( vesela pesma uz plesačice) a sada ! Po oružje, trkom! Ne smemo gubiti vreme! E, pa zmajko, ovo ti je kraj! Pozdravi se sa životom i reci gudbaj!
Vitez 1: evo me, o, hrabri kralju! Spreman da kidam lance! Čast mi je i mome malju, da od zmaja napravim rezance!
Vitez 2: pokaži se gde si zmajko? Nasmeši se mome maču. Biće ti ga» kuku majko»! Nadrljaćeš otimaču!!!
Vitez 3: beži čavka, beži ševa, drhte smokve i narandže! Prosuću ti zmajko creva, odseću ti zmajko kandže! Za tri tone suvog zlata, fiknuće ti glava s vrata!
Kralj: too! Too!!! Hrabri moji vitezovi. Bogato ću vas nagraditi ako vratite moju kmezu princezu. A ako vas zmajko kojim slučajem isprži ili zgnječi. Imate moju kraljevsku reč da vas nećemo zaboraviti..hajdemo!
Treća slika:
Princeza: milost dobri zmaju. Nikada više neću bežati od kuće. Učiću dobro. Lepo ću se ponašati… Slušaću roditelje. I starije.
Zmaj: kmeziš, kmeziš. Već tri dana i dve noći sliniš mi tu ko nekakva strina. Izvoli maramicu i obriši se.
Princeza: ( istrese nos i vraća mu slinavu maramicu) hvala. Vrlo ste ljubazni. Izvolite. ( vraća je)
Zmaj: neka hvala. Zadrži je. Kakva si ti to princeza? Ne voliš da učiš. Ne umeš da lepo da se ophodiš. Nadmena si. Srdita. Ništa ne umeš. Uopšte nije šteta što ću te pojesti!
Princeza: nemoj dobri zmaju. Umem ja svašta…
Zmaj: na primer???
Princeza: paaaaa… Da od jedne vaze napravim dve! Onda, da zalepim žvaku na kraljevski presto. Da zavežem konzervu mačku za rep… Da čačkam nos. Da štucam…
Zmaj: pa i nije ti nešto.
Princeza: umem da plešem!
Zmaj: da plešeš?! Ne verujem!
Princeza: išla sam u plesnu školu. Hoćeš li da vidiš?
Zmaj: hajde. Živo me zanima!
(princeza pleše, dok se zmaj divi)
Zmaj: nije loše… Sjajno. Sjajno! Prekrasno! Fantastično! Ko bi rekao. Baš je šteta što te moram pojesti!
Vitez 1: nikoga ti nećeš pojesti gušteru! Odbi od princeze! Ili ću od tebe napraviti lepeze!
Princeza: haaa! Sad si nagrabusio!!!
Zmaj: vidi. Vidi?! Stigao je doručak!
Vitez 2: ni makac, upaljaču! Ili ćeš visiti na mome maču!
Zmaj: oho-hoo!, pa tu je i užina!
Vitez 3: odbi ušati uljezu! I da si smesta pustio princezu!
Princeza: zgnječite ga! Zdrobite ga!
Zmaj: jao! Pa to je cela družina? A to znači: doručak, ručak, večera i užina! ( bore se)
Vitez 1: evo ti, na!
Vitez 2: opali!
Vitez 3: navali!
Zmaj: e,sada je dosta! ( grmljavina)
Vitez 1: auuu…počeo je da reži?!
Vitez 2: kidaj!
Vitez 3: beži! Beži!
Zmaj: oterao sam ih. Princezo, molim te još mi pleši…
Princeza: pa ti si ranjen!?
Zmaj: to je samo ogrebotina.
Princeza: čekaj. Staviću ti zavoj…
Zmaj: mislim da mi neće trebati. Osećam da me napušta snaga. A i vreme je da se oslobodim ovog ružnog tela.
(utrčavaju na scenu kralj, kraljica, dv. Dama, luda i veštica)
Kralj: gde je ta repata protuva?
Dvorska luda: opali ga u njonju ! Juriiiššš!!!
Veštica: udri ! Šonju! U njonju! U njonju!
Dvorska dama: juriiššš!!!
Princeza: da ga niste ni pipnuli! Odbi! Odbi od njega! Kako vas nije sramota? Deset na jednoga?
Zmaj: hvala ti princezo. Ipak si ti jedna plemenita devojčica. Oprosti ako sam se ružno poneo. I veruj da te nisam hteo pojesti.
Princeza: ali ko si ti, ustvari?
Zmaj: ko sam? Ko sam ja? Ne znam! Možda samo zmaj sa golubijim srcem! Koji odlazi u večni san. Obećaj mi nešto, dobra princezo.
Princeza: reci?
Zmaj: obećaj da ćeš obilaziti moj grob.
Princeza: hoću, dobri zmajko.
Zmaj: e, pa, sada mogu mirno da umrem.
Kraljica: e, pa, ne možeš još da umreš!
Dvorska dama: kako? Zašto? Zbog čega?
Kraljica: nisi nam rekao svoju poslednju želju? A bajka se ne može tužno završiti. Jel’ tako?!
Dvorska luda: tako je!
Zmaj: u redu. Ako je tako, onda, neka me princeza kmeza, poljubi.
Kralj: paa, sad. Ne znam da li je baš učtivo da se ljubite pred decom?!
Kraljica: ne dolazi u obzir!
Princeza: e, baš, hoću! Vrlo rado.(princeza ga ljubi i on skida kostim zmaja i pretvara se u zgodnog princa)
Kralj: princ! Princ rajko od bačke!?
Svi: princ??!!! ( klanjaju se)
Princeza: kako princ?
Kraljica: davno je nestao iz susedne kraljevine kad ga je začarala zla veštica!
Veštica: nemojte zameriti, ali ja sam višak u ovoj priči…
Kralj: ni makac!!! Držite je!!!
Princeza: princ rajko? Jao! Što je lep i zgodan.
Kraljica: zahvaljujući tvom poljupcu, oslobodila si ga čarolije.
Princeza: jel to znači da ga mogu zadržati?
Kraljica: sve zavisi od njega…
Princ: možeš. Ali pod jednim uslovom.
Princeza: kaži.
Princ: da ponoviš još jednom onaj poljubac!
Princeza: hoću. Ali sto i jedan poljubac!
Kralj: ne dolazi u obzir!
Princ: kako????
Kralj: mislim…. Ne dolazi u obzir…bez pesme i svadbenog veselja!
Muzika!!!
(završna scena, veselje)