ON NIJE ZAHVALAN
Lica: gost 1, gost 2, gost 3, gost 4, gost 5, gost 6, mama, tata i sin
Sin: Dobro jutro mama i tata! (sav pospan i zeva)
Mama i Tata: Dobro jutro sine!!! (u glas)
Mama: Ne zaboravi da je danas važan dan. (smeškajući se)
Sin: Zašto? (sav zamišljen)
Tata: Jesi li već zaboravio? (otvara vrata i ulaze gosti)
Gosti: Srećan rođendan!!! (uzvikuju, tapšu, sedaju za sto)
Sin: Šta ovo treba da znači? (namrgođen)
3 i 4 gost: Znači to da je danas tvoj rođendan.
Mama: Ko će šta da pije? (govori držeći jelo u ruci)
2 gost: Ja ću sok.
4 gost: Ja neću ništa.
Mama: Zašto? (začuđeno)
4 gost: Mene nešto danas boli stomak. (tužno)
Sin: Kada će ti pokloni? (tužan)
Tata: Nemoj da si bezobrazan! (strašno)
Mama: Dragi, nemoj tako sa detetom! (strašno)
4, 5, 6 gost: Sad će pokloni. Odma’! Odma’! (daju mu poklone)
Sin: Ne, ovaj nije lep. Jok. Ovo je ružno. Ne! (uzviknu)
6 gost: Šta ne!? (namrgođeno)
Sin: Nijedan od ovih poklona mi se ne sviđa. (tužno)
Tata: Ti si samo jedan bezobrazan i nezahvalan dečak!
Sin: Nisam!!! (uzviknu)
Tata: U sobu. U sobu. (besan)
Mama: Ej. Ej. (uzviknu)
1, 2, 3, 4 gost: Kako možeš tako prema detetu čoveče?
Tata: Zato što je on samo jedno nezahvalno dete.
(gosti odlaze a mama sprema sto)
Sutradan
Tata: Dobro jutro draga. (zeva, pospan)
Mama: Dobro jutro dragi. (zeva, pospana) Nije trebalo da ga onako pošalješ u sobu. Ipak je on samo dete
Tata: Idem da ga vidim. (namršten)
Sin: Tata, izvini. Nisam hteo.
Tata: U redu je. U redu. (vraća ga u krevet i izlazi iz sobe)
ZAVESA
Darko Perković, učenik IVb-1 OŠ “Petar Kočić”