Kraljevski festival

Tode Nikoletić

Kraljevski festival

LICA:
KRALJ MALJ
KRALJICA MICA
PRINCEZA KEZA
SAVETNIK ZLOĆO
LUDA
GUDA
VRAČARA VECA
PASTIR LINO
SLUGA CUGA
VITEZ OD SIRIJE
VITEZ OD PROJE
VITEZ OD MAKARONIJE
VITEZ OD SLAMARICE
PAŽ

PAŽ: Ništa lepše na svetu nije od bajke, te nevidljive ruke koja te začas odnese u san. Učini ti se kao da je ljuljaška ili vrteška, pa lebdiš, lebdiš, sve dok se ne probudiš. Ponekad se u bajci pretvoriš u princa na konju belcu ili u neustrašivog viteza sa zlatnim mačem, a ponekad si princeza u prekrasnoj haljini na balu. Ponekad moraš ubiti zmaja što bljuje vatru da bi spasio princezu. Nigde ne možeš upoznati više zemalja, više mora i jezera nego u bajci. Nigde nećeš naći toliko zakopanog blaga, niti sresti više dobroćudnih divova i zlih veštica. Samo pazi! Ne smeš poginuti, zlo ne sme pobediti. Pticu sa zlatnim ključem moraš precizno prostreliti. Opasnom krokodilu iščupati srce u kome je prelepa princeza zatočena. I nemoj da neko slučajno pita zašto postoje bajke! A ovu bajku započinjemo uobičajeno: Bio jednom jedan kralj…
KRALJ: Savetniče! Savetniče! Sto mu kraljevskih krofni, gde se sad izgubio? Pola dana ga tražim po našem kraljevskom dvoru.
SAVETNIK: Evo me. Vaše Visočanstvo! Na usluzi! Čime mogu zadovoljiti Vaše kraljevsko srce ovog jutra?
KRALJ: Čime? On još pita! Ne trebaju mi palačinke. Od tebe mi treba savet! Savet!
SAVETNIK: Kakav savet želi NJegova Visost?
KRALJ: Kal bih znao, ne bih te ni pitao. Dosadno mi je, savetniče, dosadno! Učini nešto!
SAVETNIK: To je bar lako. Odmah ću doneti šah!
KRALJ: Neću da igram šah. U šahu mi niko nije ravan.
SAVETNIK: Najbolje da pođete u lov na začeve.
KRALJ: Šta?! Znaš da ne volim ubijanje! Smisli nešto drugo.
SAVETNIK (Razmišlja) Na primer… Da odemo na pecanje…
KRALJ (Uzbuđeno) Neću!
SAVETNIK: A da održimo bal?
KRALJ (Jogunasto) Ni to!
SAVETNIK: Pa ne znam šta bi… A da pozovemo dvorsku ludu, nađe se kod njega po koja dobra ideja.
KRALJ: Samo požuri, umreću od dosade!
Savetnik odlazi, a kralj uzdiše od dosade.
KRALJ: Kako je dosadno biti kralj! Ni nedeljom ti ne daju mira, Te kralju ovo, te kralju ono! Te potpiši ovo, te potpiši ono. Sit sam svega! (Uzdiše) O, što mi je dosadno… Savetniče! Savetniče! Opet se izgubio!
Paž zvoni. Ulaze savetnik Zloćko i luda Guda.
SAVETNIK: Evo nas, presvetli Kralju. Jedva sam ga našao, Samo da znate gde…
KRALJ (Prekine ga) Dobro, ludo, gde se ti kriješ?
LUDA: Vaše Veličanstvo, bio sam u bunaru.
KRALJ: U bunaru?
LUDA: Jeste.
KRALJ: Šta si tamo radio, budaletino jedna?
LUDA: Znate, ožedneo sam, pa sam sišao da pijem vole.
KRALJ (Zeva od dosade) Savetniče, jesi li mu objasnio u čemu je problem?
SAVETŠTK: Dabome, i hoće da pomogne.
KRALJ: I šta savetuješ, ludo?
Luda prilazi i šapuće kralju dosta dugo, kralj se brzo oduševljava i smeje se gromoglasno.
KRALJ: Ollično! Fantastično! Nisi ti badava kraljevska luda. Neću da gubim ni trenutak. Odmah mi sve organizujte… Savetniče, pozovi vitezove:
SAVETNIK: Vitezove?
KRALJ: Dobro si čuo. Održaćemo takmičenje.
SAVETNIK: Molim? (Gleda u ludu s nadom u objašnjenje)
LUDA: Kraljevski festival u pevanju želi NJegovo Veličanstvo kralj Malj!
PAŽ: Fantastično!
SAVETNIK: Ali, Vaše Veličanstvo, ko je još čuo da vitezovi pevaju. Oni umeju samo da ubijaju i pljačkaju. Ne verujem da ikoji zna da peva.
KRALJ: Samo ti uradi kako sam rekao. A ti, ludo, pronađi kraljicu i princezu.
Luda i savetnik odlaze da izvrše zadatke.
KRALJ: Ovo će biti prvi Kraljevski festival. Kad ne možemo da uđemo u istoriju bitkama i bojevima, onda ćemo pesmom. Šta kažeš, pažu moj?
PAŽ (Peva) O, sole mio!
KRALJ (Nastavlja u istom tonu) Ja bih pobedio.
Ulazi kraljica.
KRALJICA: Kralju, kralju, sve sam čula. Ti si genije! Kako si se samo dosetio? Nije ti glava uzalud velika.
PRINCEZA: Tatice moj, oduvek sam volela pssmu. Biće to velika borba vitezova ukrštenim glasnim žicama! Koliko sam puta slušala kako u potaji pevuše.
KRALJICA: Nije li to, Kralju, jedinstvena prilika da se i naša mezimica uda? Znaš da joj je vreme.
KRALJ: Hm. (Razmšilja) Nisam to tako zamišljao, ali u pravu si. U potpunosti se slažem. A ti, golubice moja, šta ti kažeš?
PRINCEZA: Ja kažem da se slažem, ali pod uslovom da se udam za onog ko pobedi na takmičenju. I znaš, tatice, volela bih da se svi takmiče, a ne samo vitezovi.
KRALJ (Odmerava šta se krije iza takvog predloga) Pa… kako ti kažeš, golubice princezice.
PAŽ: Mogu li i ja? Tako lepo pevam…
KRALJICA: Žao mi je, još si mnogo mali.
Ulaze vitezovi.
VITEZ I: O Kralju, pozivaš li nas u boj?
VITEZ II: Ili na nekog zmaja, ajojoj?
VITEZ III: Moj mač je spreman!
VITEZ IV: Gde je ta neman?
KRALJ: Polako, junaci, polako. Sedite za okrugli sto.
Vitezovi stoje.
KRALJICA: Kralju, moj gospodine, znaš da nemamo okrugli…
KRALJ: Pa dobro de, neka sednu za onaj koji imamo, a ti, pažu, pozovi savetnika i ludu Gudu.
PAŽ: Odmah, Vaše Kraljevsko Veličanstvo. (Odlazi)
KRALJ: Da pređemo odmah na stvar. Vi znate da već dugo godina nismo ratovali, a sva je prilika da ni nećemo skoro. A godine idu. Moja kćer princeza Keza stasala je za udaju… (Vitezovi na ovo reaguju svako na svoj način) Po našim drevnim običajima, princeza treba da se uda za najhrabrijeg viteza. Ali, mi ne ratujemo i ne znamo ko je od vas hrabrih p odanih najhrabriji i najodaniji. I kome dati princezu za ženu?
VITEZ I (Svečano)
Nema ni jačeg ni hrabrijeg od mene,
vodopad protiče kroz moje vene,
brda i planine pretvaram u penu,
o, Kralju, daj meni princezu za ženu!
VNTEZ II (Skače ljut)
Tebi da da, rugobo ružna?!
Ceo život da bude tužna?!
Pogledaj se, plavi viteže,
od tebe svi u dvoru beže.
Zašto da se Kralj crveni?
Bolje neka je podari meni!
VITEZ III (Vadi mač)
Tako mi vina u bokalu,
zar da se uda za tu budalu?
Moj vranac ima hrabrosti više,
Kralju, to mi na prevaru miriše!
Nemoj da te ko crva zgazim!
Ja ću princezu najbolje da pazim!
VITEZ IV (Besan)
Sram da oas bude, vitezovi,
nemate ni trunke poštovanja.
Svaki od vas u mutnom lovi
i Kraljevo bogatstvo sanja,
Nije princeza toliko luda
da se za prevarante uda.
Ona će sama najbolje znati
i mene će na muža odabrati!
KRALJ: Dosta! Prestanite! Niko princezu neće dobiti bez borbe. (Vitezovi vade mačeve) Stanite, stanite! Nisam mislio na taj način. Borićete se bez mačeva i fizičke sile.
SVI: Mi jedino mačevima umemo,
ni jedan drut način ne razumemo.
KRALJ (Odmahuje) Kraljice, uzmi papir i pero! (Paž joj dodaje) Piši! „Naredbom NJegovog Veličanstva, Kralja Malja u dvoru ‘Dosada’, održaće se takmičenje u pevanju”, tačka.
SVI: U pevanju?!!!
KRALJ: Ne prekidajte me. Kraljice, piši dalje: “Onaj ko pobedi i ko najlepšu pesmu napiše i otpeva, dobiće princezu Kezu za ženu i pola kraljevine Ležanije…”
SVI: U jeee!
KRALJ: “Svi stanovnici kraljevine Ležanije imaju pravo da se takmiče”, tačka. „NJegovo Veličanstvo, Kralj Malj.”
KRALJICA: Potpiši, Kralju, pa da damo glasnicima.
VITEZ I: Ali, Kralju, kako ćemo pevati?
VITEZ II: Mi ne znamo ni dobro zevati.
VITEZ III: Crne vrane boljs pesme znaju.
VITEZ IV: Pući će bruka u čitavom kraju.
KRALJ: Čuli ste. I umesto da idete da se pripremite, vi gubite dragoceno vreme,
Kralj odlazi sa vitezovima. Ulaze paževi sa pesmom o vitezovima.
SAVETNIK: Sada sam ja, (Seda na presto) Kralj! Najmoćniji! Najhrabriji! Najbogatiji! (Ulazi naglo luda) Uh, što me uplaši, blesane jedan!
LUDA: Nisam ja blesan.
SAVETNIK: Je l’, nisam znao. A šta si?
LUDA: Luda, eto šta sam.
SAVETNIK: Stvarno?
LUDA: Da nisam lud zar bih bio luda, čulna mi čuda?
SAVETNIK: Dobro, upisaću te u spisak takmičara.
Ulazi Vitez I.
VITEZ I: Savetniče, došao sam da se prijavim, ali na ovom mom tri puta prekovanom maču obojica da se zakunete da nećete nikom reći.
SAVETNIK (Nimalo uplašen) A, ne znam… To košta…
VITEZ I: Evo, daću vam po zlatnik, ali jezik za zube, inače će krv da legne.
LUDA: Šućtruć, uvredićemo se ako budeš sumnjao u nas.
VITEZ I (Uvlači mač u korice) Sad vam verujem. (Odlazi)
SAVETNIK: Ohoho, ono nije ni loše, a biće još, osećam.
VITEZ II (Ušunja se) Pst, da li ste sami?
SAVETNIK: Nisi valjda slep, vidiš da nema nikoga osim nas.
VITEZ II: Onda je u redu. Piši!
SAVETNIK (Pretvara se) Šta da pišem?
VITEZ II: Piši: „Vitez od Proje pevaće za princezu. Pevam kao slavuj. Pored mene niko nema šanse. Bogatstvo će, to jest princeza, biti moja.” (Grubo) Al’ na ovom mom tri puta prekovanom maču da se zakunete da nikom nećete reći.
LUDA: Čime pretiš?
VITEZ II: Razumem, jasno mi je. Evo, ovo će pomoćn da održite zakletvu. Po jedan kraljevski zlatnik. (Daje im)
LUDA (Proba zlatnik zubima) Pravi je. Čisto zlato! Ko kaže da smo mi ludi?!
SAVETNIK: Ja sigurno nisam…
Ulazi vitez III. Oprezan je, njuška.
VITEZ III: Ima li još nekoga unutra?
LUDA: Nema nikoga.
VITEZ III: Zabeleži me!
SAVETNIK: Gde?
VITEZ III: U spisak. Hoću da pevam. Princeza mora biti moja, biću napokon najbogatiji.
SAVETNIK: Dobro, “Vitez od Makaronije”.
VITEZ III: Upisao si? (Savetnik potvrdi) A sada, da se zakunete obojica, pa mom tri puta prekovanom maču da će ovo ostati tajna!
SAVETNIK: Patetično!
VITEZ III: Hm… Dobićete po zlatnik, verujem u vašu odanost.
LUDA: Tako je već sigurnije.
Vitez odlazi.
LUDA: Ovo je zlatan dan, još malo na smo bogati. (Daje oduška svojoj radosti)
SAVETNIK: Stani! Imam strašnu ideju. (Zloslutno) Pozovi mi vračaru Vecu.
LUDA: Nisam lud! Hoćeš da me pretvori u miša?! Idi sam po nju!
SAVETNIK: Pe boj se, samo reci da sam te ja poslao. I mi hoćemo da se takmičimo, zar ne? Znam kako ćemo se dočepati blaga, samo požuri.
LUDA: U tom slučaju, može. Ali sve delimo pola-pola.
Luda odlazi, a dolazi Vitez IV
VITEZ IV (Hvata savetnika za gušu) Govori! Govori, kad kažem!
Savetnik krklja sve dok Vitez IV ne shvati da mora da ga pusti.
VITEZ IV: Sam si?
SAVETNIK: Sam samcit!
VITEZ IV: Upisuj. „Vitez od Slamarice nastupa na takmičenju.” Napokon ću se obogatiti. Niko i ništa me neće sprečiti. A ti! (Vadi mač) Na mom…
SAVETNIK (Upadne mu u reč pa će zajedno) …triput prekovanom maču da se zakuneš da će ovo ostati tajna!
Vitez je zbunjen, gleda ga sumnjičavo.
SAVETNIK: Za upisivanje…
VITEZ IV: Jedan zlatnik. Evo ti!
SAVETNIK: Za hvatanje za gušu…
VITEZ IV: Još jedan. Evo i njega, krvopijo. Ali ako pisneš, ode ti glava. (Daje zlatnik i odlazi)
SAVETNIK (Smeje se) Svi ćete ga predamnom pasti na kolena. Carstvo će biti moje, samo moje, ha-ha-ha. Biću bogat, bogatiji, najbogatiji!
Ulaze luda i vračara. Luda zaviruje u spisak vidi još jedno ime i pruža ruku. Savetnik mu nevoljno daje jedan zlatnik.
VRAČARA: Šta te muči, Zloćo? Pripremaš neku podvalu? Sve ti se na licu ogleda i ne vrdaj! Ali, ovaj put će te koštati!
SAVETNIK: Hoću napitak…
VRAČARA: Bum-tres in medias res.
SAVETNIK: … Za kvarenje glasnih žica!
VRAČARA: Samo to, ili moje zle uši ne čuju dobro? Ne želiš neki otrovčić?
SAVETNIK: Plaćam koliko tražiš za napitak protiv lepog pevanja.
VRAČARA: Sto.
SAVETNIK: Ludo Gudo, donesi sto, hoćeš li i stolicu?
VRAČARA: Nisam rekla čega sto, i ti se praviš lud, je li? Ja tebi napitak, ti meni sto zlatnika. Odmah.
SAVETNIK: Sto ti gromova vračarskih. Odakle meni sto zlatnika?
VRAČARA: Onda nemamo šta da razgovaramo. Zdravo! (Odlazi)
SAVETNIK: Stani! Dobićeš zlatnike, adi i ti meni odmah da spraviš napitak. Na licu mesta.
VRAČARA; Može. Daj mi vina, slepog miša, oko gavrana i mačju krv.
Luda odlazi i veoma brzo se vraća donoseći tražene sastojke. Za to vreme vračara pantomimski baje savetnika, na šta on ni ne mrdne. Ona uzima od lude stvari i gata.
VRAČARA: O, zle sile, i vi vesnici zla, pakla, patnji i muka. Siđite u ovo vino i pretvorite se u napitak. Ponavljajte za mnom magične reči: Trt vrt čarapa smrt…
SVI: Trt vrt čarapa smrt…
VRAČARA: Šic pic krmača lomača…
SVI: Šic pic krmača lomača…
VRAČARA: Iš piš pacov šišmiš…
SVI: Iš piš pacov šišmiš…
VRAČARA: U vino da se pretvoriš.
SVI: U vino da se pretvoriš.
Produžetak sa miševima. Vrčara još malo baje radi utiska. Savetnik i luda se vrpolje.
SAVETNIK: Je l’ gotovo?
VRAČARA: Gotovo… Ko ga popije, izgubiće dobar glas (Smeje se ružno i odlazi)
SAVETNIK: Gudo, odnesi svakom po jednu čašu i reci da kralj časti sve učesnike. (Luda uzima napitak i izlazi) Ha-ha-ha-ha, niko mi nije ravan. Ko će me sprečiti da pobedim? Ja sam rođen za vladara. Osvojiću sva kraljevstva sveta, a princezu ću baciti u okove. Ha-ha-ha-ha…
Ulaze kralj, kraljica i paž. Savetniku se smeh prekine na pola.
KRALJ: Dobri moj savetniče, da li je sve spremno?
SAVETNIK: Jeste, Vaše Visočanstvo. Da li se Vaše Visočanstvo odmorilo?
KRALJ: Odmorilo ss.
SAVETNIK: Predstava počinje za pola sata, a pošto ja učestvujem, molim vas da mi dozvolite da se udaljim…
Usred rečenice ulazi pastir Lino.
KRALJICA: Gle, gle! Ko si ti, mladiću? Šta ti treba?
SAVETNIK: Bitango odrpana! Kako si dospeo ovamo? Izlazi napolje! Vaše Veličanstvo, odmah ću ga izbaciti.
KRALJ: Stani, da vidimo šta hoće.
PLSTIR: Poštovana kraljice, cenjeni Kralju, hteo bih da učestvujem u takmičenju.
SAVETNIK: Ti?! Pogledaj se kakav si, odrpanac nijedan. Osećaš se ia krave i ovce! (Hvata se za nos) I to bi da peva!!
PASTIR: Osećam se kad imam posla s njima. Ali kad se ja ne bih osećao ni ti se ne bi sladio ovčijim mlekom, jagnjećim pečenjem i telećom plećkom.
KRALJICA: To je odgovor! Dopadaš mi se. Lično ću te upisati u spisak takmičara.
SAVETNIK: Ali, kraljice…
KRALJ: Ništa ali. Neka učestvuje.
Ulazi princeza Keza.
PRINCEZA (Razgleda Lina) Ko si ti, momče?
PASTIR (Duboko se pokloni) Dozvolite da se predstavim: pastir Lino.
PRINCEZA (Mekano, nakloni se i ona malo) A ja sam princeza Keza. Umeš li da pevaš?
PASTIR: Tamo gds ja živim, pesma je kao izvor reke, kao sunce kad se rađa. LJudi su srećni i spokojni uz pesmu.
PRINCEZA: Oh, baš bih volela da odem tamo, ovde je tako dosadno i tužno. Osećam se kao ptica u kavezu. Obećaj mi da ćeš me jednom odvesti tamo gde ti živiš!
PASTIR: Čim irinceza naredi…
SAVETNIK: Ovo je nečuveno…
KRALJ: Savetniče, (Strogo) ti si hteo da se udaljiš. Pa, udalji se.
Savetnik odlazi ljut.
KRALJ: Kezice, uputi našeg gosta da se preobuče i pripremi. Takmičenje će uskoro početi.
Keza i Lino odlaze.
KRALJICA: Oh, dragi, tako se plašim…
KRALJ: Zaboga, zašto sad? Sve će biti u redu.
KRALJICA: Taj savetnik Zloća! Vide li onaj zli pogled… Kako je samo gledao u pastira…
KRALJ: E, baš si smešna. Niko mi nije veran kao on. Uradi sve što pomislim, a tek ono što poželim…
KRALJICA: Videćemo. Samo da ne bude prekasno ako… (Odlazi)
Ulazi luda Guda.
LUDA (Raspevava se) Do-re-mi-fa-so..
KRALJ: Šta se dereš kao vo?
LUDA: Krava ili vo, nije pomena vredno. Ja ću, Kralju, pobediti i tvoj zet postati. Princeza će biti moja. Niko nema šanse posle napitka.
KRALJ: Kakvrg napitka? Čuju li to dobro naše kraljevske uši?
LUDA (Prepadne se, ali se brzo snađe) Ko je rekao napitka?
KRALJ: Ti!
LUDA: Neće biti. Kralj je rekao napitka.
KRALJ: Ja?! Šta bulazniš? Što bih ga ja spominjao?
LUDA: I ja se pitam, Vaše Veličanstvo, šta će Kralju napitak kad ne peva
KRALJ: Opet ti isto, napitak, pa napitak. To meni na nešto miriše.
LUDA (NJuška oko kralja) Na šta, Kralju? Ja ništa ne osećam.
KRALJ: Uh, što si glup, sve si pobrkao.
LUDA: Možda, nisam baš siguran.
KRALJ: Ne zamajavaj me više rečima Pobrini se da sve bude spremno, a mi idemo da se odmorimo. Odlazi sa pažom. Savetnik ulazi zadihano.
SAVETNIK: Jesu li svi popili?
LUDA: Dabome, ni kap nije preostala.
SAVETNIK: Ne bih rekao da su svi dobili piće.
LUDA: Časna reč, jesu! A poslednje kapi sam prosuo pticama.
SAVETNIK: Idiote, pastir Lino nije pio.
LUDA: Ko je sad pa taj?
SAVETNIK: Malopre je došao i prijavio se za takmičenje. Odrpanac ne shvata da je ovo samo za plemenite i dvoru vične… Moramo odmah da ga se otarasimo. (Šeta i razmšilja, a luda ide za njim i imitira ga) Znam! (Zastaje) Ne, ne vredi. (Opet šeta)
LUDA: A kako bi bilo da… (Zastaje) Ne, ne, ne vredi.
SAVETNIK: Kaži, možda vredi.
LUDA: Ne, glupo je.
SAVETNIK: A da…
LUDA (Prekida ga) Ni to.
SAVETNIK: Otkud znaš, nisam ništa rekao?
LUDA: Predosećam da ne valja.
SAVETNIK (Uzvikuje) Eureka! Eureka!
LUDA (Preplašen) Uh, što me prepade! Koga sad zoveš?
SAVETNIK: Setio sam se, setio.
LUDA: Govori već jednom.
SAVETNIK: Donesi papir i olovku, brzo, šta si se udrvenio?
LUDA: Evo, ne viči. Odmah ću. (Vadi pribor iz džepa)
SAVETNIK: On će meni, bup, iznenada! Sad je gotovo! Piši: “Dragi Lino, dogodilo se nešto neočekivano pa ti pišem ovo pismo. Čim si otišao…” Stižeš li, Gudo?
LUDA: Stižem, “Dragi Lino…”
SAVETNIK: Dakde, “čim si otišao, mama se teško razbolela…” Jesi li napisao? Tačka. “Zato te molim da se što hitnije vratiš kući dok ne bude kasno. Voli te tvoj tata.”
LUDA: Fantastično. Ti si genije, Zloćo. Ko bi se ovako nečeg dosetio?
SAVETNIK: Trči i postaraj se da nismo lično dobije!
Luda istrčava.
SAVETNIK: Ništa me neće sprečiti da se dočepam kraljevskog trona.
Ulazi sluga Cuga.
SLUGA: Vreme je za početak. Da li je sve špremno, hik, mogu li puštiti gošte, hik?
SAVETNIK: Naravno. Kucnuo je sudbonosni čas za kraljevinu Ležaniju. Uskoro ćemo upoznati novog vladara.
SLUGA: Imam čašt da najavim Viteža od Širije, hik. (Tuš)
VITEZ I: Čini se da sam došao prvi, verovatno ću na tom mestu i ostati posle takmičenja. (Pošto govori promuklo, na sceni sve vreme greje grlo, izduvava ga i slično)
SLUGA: Pažnja, pažnja, hik. Dolaži Vitež od Proje!
VITEZ II: Čini se da sam došao drugi, ali ću na prvom mestu završiti posle takmičenja. Nema sumnje, samo grlo da povratim. (I on čini iste radnje s grlom)
SLUGA: Čašt mi je, hik, da predštavim, hik, Viteža od Makaronije! (Tuš)
VITEZ III: Čini se da sam došao treći, ali neću na tom mestu i ostati posle takmičenja. Pobediću!
VITEZ I: S tim kreštavim glasom samo svraku možeš natpevati!
VITEZ II: Meni se učinilo da grokće glasno prase!
VITEZ III: Vadite mačeve, hulje, vređate me!
SAVETNIK: Stanite, hrabri vitezovi! Zar da se vi pokoljete i pustite Viteza od Slamarice da pobedi bez takmičenja?
Prestaje koškanje.
SLUGA: Molim ža pažnju, hik. Dolaži Vitež od Šlamariče! (Tuš)
VITEZ IV: Čini se da sam došao četvrti, ali neće tako ostati posle takmičenja, ne. Ne!
VITEZ II: Mora da je progutao žabu, pa sad ona krekeće iz njega.
VITEZ IV: Mora da se ovde nekom ne živi!
Opet varnice među njima.
SLUGA (Lupa o pod) NJegovo Veličanštvo Kralj Malj i krvljiča Miča! (Fanfare, a vitezovi se klanjaju)
KRALJ: Savetniče, da li je sve spremno?
SAVETNIK: Čekamo samo princezu Kezu.
SLUGA: Čašt mi je, hik, dolaži prinčeža Keža, hik. Oprostite luda Guda! (Počele fanfare, pa se pretvorile u tuš)
KRALJ: Opet si, Cugo, pijan. Saberi se, da ne pokvariš Kraljevski festival! Gle si ti, ludo, dosad?
LUDA: Odnso sam pi… (Savetnik ga udara)
KRALJICA: Šta? Nisam dobro čula. Pi? Šta pi?
LUDA: Pitu sam odneo, kraljice.
KRALJICA: Molim?
SAVETNIK: Vaše visočanstvo, kraljice Mico, Guda je umesio pitu u čast Kraljevskog festivala i odneo je siromašnima.
KRALJ: Dirljivo, mogao sam se i ja setiti toga…
SLUGA (Prekida ih) Dožvolite da najavim dolažak njenog veličanštva, hik, prinčeže Keže. (Fanfare)
VITEZ I: Oh, kako je lepa?
VITEZ III: Princeza?
VITEZ I: Ogrlica! Sve blista!
VITEZ IV: Vidite šta je sve stavila na sebe! Vredi čitavo bogatštvo.
KRALJ: (Diže ruke, sve se smiri) Takmičenje može da počne!
PRINCEZA: Ali, tatice, nisu svi takmičari stigli. Još nema Lina.
KRALJICA: Možemo li da sačekamo još koji trenutak?
SAVETNIK: Vaše veličanstvo, odredili smo precizno početak takmičenja. Ko je došao, došao je.
VITEZOVI: Tako je! Ko je hteo, taj je došao!
KRALJ (Ponavo diže ruke) Neka takmičenje počne!
PRINCEZA: Ali, tata! Mama, molim te, reci mu!
KRALJ: Žao mi je, kćeri, propozicije su jasne. Ko stigne kasnije može da se uključi. Cugo, pročitaj ovo.
SLUTA (Uzima komadić papira) Naredbom NJegovog Veličanštva Kralja Malja, hik, večeraš še održava Kraljevški feštival u pevanju. Pobednik dobija prinčežinu, hik, ruku… Švašta!… I pola kraljevine Ležanije… Švašta! Švašta! Ža takmičenje še, hik, prijavilo šedam takmičara. U žiriju šu kralj, kraljiča, prinčeža i ja… Vidi ja? Nišam žnao… Prvi takmičar na feštivalu je Vitež, hik, od Širije, ša pešmom… “Volim žlato”! Pa, napred!
VITEZ I:
Gazio sam i vodu i blato.
obišao hiljadu zemalja
al’ ne volim ništa kao zlato
i bogatstvo kraljice i Kralja.
SVI: Ua! Ua!
LUDA: Al’ ga otpeva! To mora da je neka tužna pesma, samo što mi suze nisu udarile.
SLUGA: Bež dobačivanja! Hik. Da vidimo bodove. Kralju, koliko dajete?
KRALJ: Žao mi je, ne mogu više od tri boda.
KRALJICA: Zašto? Nije tako loša pesma. Četiri boda.
PRINCEZA: Dva boda za pesmu i jedan za trud, ukupno tri.
SLUGA: Nema šumnje, pešmu je, hik, dobro otpevao i ja mu od šveg šrča dajem jedan bod, hik. To je ukupno jedanaešt bodova, hik, i prvo mešto.
SVI: Ua! I on to naziva pesmom, bruka i sramota!
SLUGA: Tišina! Bež dobačivanja… Idemo dalje… Drugi takmičar je vitež od Proje š pešmom “Milioni ža šreću”. Molim ža tišinu!
VITEZ II:
Pruži mi ruku, Princezo vita,
ja sam ti prilika prava,
kupiću ti milion krempita
i sto hiljada baklava.
SVI (Smeju se)
KRALJICA: Al’ ga otpeva, to mora da je neka poslastičarska pesma.
SLUGA: Molim žiri ža bodove.
KRALJICA: Tri boda.
KRALJ: Ova pesma mi se dopada i daću četiri boda.
PRINCEZA: A ja jedan.
SLUGA: I ja išto dajem… četiri boda. (Pokazuje sedam) Tri i četiri šu ošam, i četiri dešet i jedan jedanasšt. Ukupno jedapaešt bodova i prvo mešto.
VITEZ I: Ne može prvo, ja sam na prvom mestu!
VITEZ II: Može, može. Pomeri se malo. Dva minuta si bio prvi.
SLUGA: Bež švađe. Delite prvo mešto, hik.
VITEZ I: Kako delimo? Kako ćemo podeliti princezu i blago?
VITEZ II: To je bar lako, meni blago, tebi princeza.
VITEZ I: Što si pametan, što ne bi moglo biti obrnuto?
KRALJ: Idemo dalje, takmičenje se nastavlja.
SLUGA: A šada naštupa Vitež od Makaronije ša pešmom “Tata, daj žlata”.
VITEZ III:
Vetar duva, kiša lije,
u zlatu se sreća krije.
U zlatu se krije sreća,
joj, di mi je koja vreća!
SVI: Ua! Ua!
KRALJ: Pokazuje izvestan smisao za humor. Čini se da je ovo dosad bilo najbolje.
SAVETNIK: Vama je ovo najbolje?! Pevao je kao iz bunara.
SLUGA: Da vidimo ocene, tj. bodove.
KRALJ: Ostajem pri svome i dajem pet bodova.
SVI: Uaaaaa!
KRALJICA: Tri.
PRINCEZA: Jedan i nijedan više.
SLUGA: Biću velikodušan i daću dva boda. (Pokazuje pet) To je ukupno jedanaešt bodova i prvo mešto!
VITEZ III: Protestujem! Pevao sam i bolje i lepše. Ni ševa ne ume lepše.
SAVETNIK: Meni se činilo da se davio u reci. Da si još viknuo u pomoć, skočio bih da te spašavam.
SLUGA: Marš na švoja mešta! Vidi ti njih! Hik. Četvrtu pešmu će nam otpeviti Vitež od Šlamarice. „Kraljev žet”.
VITEZ IV:
Kada budem kraljev zet,
za dan, dva ili pet,
kraljevstvo će moje biti,
to ne treba više kriti,
Kada budem kraljev zet,
moj će biti ceo svet.
SVI: Ua! Ua! Ne valja! Ua!
KRALJICA: Dajem dva boda.
PRINCEZA: I ja dajem dva.
KRALJ: Ne dopada mi se mnogo, ali daću tri boda.
SLUGA: Ništa ne valja, hik, šram te bilo, odvratno. Ali daću ti četiri boda, a to je šve škupa jedanaešt i prvo mešto! Hik, ili šam ja pijan, ili šu švi prvi? Šta je ovo?
VITEZ IV: To je nameštaljka! Protestujem!
SLUGA: Briši na švoje mešto, naštupa luda Guda! I pešma “LJubav je od gladi jača”.
LUDA (Igra i peva)
Otkako se sunce oko neba penje,
volim te, princezo, k’o svinjsko pečenje.
Moraš biti moja, lepotice mala.
Ili ću još veća postati budala.
PRINCEZA: Imam osećaj da u ovoj pesmi više peva o mesu, ali biću darežljiva i daću tri boda.
KRALJ: Četiri boda.
KRALJICA: Ko bi rekao da tako lepo pevaš, nisam se to od tebe nadala. Četiri boda.
SLUGA: Išto to mišlim, hik, i ja dajem jedan bod. Da šaberemo, tri i četiri šu šest, i četiri jedanaešt i jedan dvanaešt, i prvo mešto!
VITEZOVI: Ua! Nameštaljka! Ua!
SLUGA: Tišina! Došli šmo, hik, do pošljednjeg takmičara. Šuvišno je da ga predštavim. Neka še šam predštavi š pešmom.
SAVETNIK: Otpevaću sam pesmu “Princezi za sreću”.
O, princezo, drat, mila,
kad bi moja ljubav bila,
svu noć bih te celivao,
svu noć bih te milovao.
KRALJ: Kakav talenat za pevanje! Fantastično. Nemam reči, čista petica.
KRALJICA: Moram priznati da je ova pesma zaista lepa. Zaslužio je za nju svih pet bodova.
PRINCEZA: Ne dam ni jedan!
KRALJ: Kezice, ne može tako! Moraš dati najmanje jedan bod.
PRINCEZA: Ne dam i tačka!
KRALJICA: Hajde, mazo, ne budi takva.
PRINCEZA (Kroz plač) Nek’ vam bude.
SLUGA: A ja mu dajem četiri boda. (Sabira) Šešnaešt bodova i pobeda pripada šavetniku Žloći! Ima li neko nešto protiv, hik? Nema, hik. Onda to moram prošlaviti. (Vadi bocu i pije)
KRALJ: Došao je trenutak da se i zvannčno proglasi pobednik. Molim za malo tišine! Na prvom Kraljevskom festivalu kraljevine Ležanije pobedio je…
Utrčava pastir Lino.
PASTIR: Stanite! Stanite! Hoću da pevam!
Keza se raduje.
SAVETNIK: Kralju, takmičenje je završeno. Ne može da peva više! Naredite da ga izbace iz dvora. Ja sam pobedio!
PRINCEZA: Nije gotovo još. Može da se takmiči, tata još nije izgovorio ime pobednika. Je l’ tako tatice?
KRALJ: U pravu si, Kezice mezimice, još može da peva. Da te čujemo!
SAVETNIK: Protestujem! Ja sam pobedio! Moje je Kraljevstvo!
KRALJICA: Savetniče, prestani da se buniš! Hajde, mladiću, da te čujemo.
PASTIR: Pesma se zove “LJubav je sreća”.
Sve zvezde plavog neba
skin’o bih za tebe, draga
od tvoja dva zelena oka
nema većeg blaga.
Ne tražim zlato ni rubine,
ni miris lažnog cveća,
duboko u duši srce mi kaže
ljubav je najveća sreća.
SVI (Aplauz)
KRALJ: Pet bodova!
KRALJICA: Pet!
SLUGA: Dešet!
PRINCEZA: Dvadeset!
SLUGA: Pobednik je paštir Lino š makšimalnim brojem bodova.
KRALJ: Za pobednika prvog Kraljevskog festivala Ležanije proglašavam pastira Lina.
SVI: Jeee!
KRALJ: Koristim ovu priliku da ti predam krunu i ruku moje drage kćeri.
SVI: Jeee!
KRALJICA: Oh, kako sam erećna!
Savetnik pokušava da pobegne s ludom Gudom.
KRALJ: Kuda ste se vas dvojica uputili? Zar ne želite da se poklonite budućem kralju?
Pastir naređuje vitezovima.
PASTIR: Držnte ih!
VITEZOVI: Ne mrdaj! Ne vrdaj! Ne diši!
PASTIR: Kralju, pokušali su da Vas prevare, skovali su strašnu zaveru da bi se dočepali blaga i princeze.
KRALJ: Kako, molim?
PASTIR: Lažno pismo, Kralju! (Pokazuje pismo)
KRALJICA: Pročitaj nam, dobri mladiću!
PASTIR (Čita) “Dragi Lino, dogodilo se nešto neočekivano, pa ti nišem ovo pismo. Čim si otišao, mama se teško razbolela, zato te molim da se što hitnije vratiš. Tvoj tata.”
KRALJ: Ne vidim ništa čudno u tom pismu.
PASTIR: Ni meni nije bilo sumnjivo do potpisa. Jer onaj ko ga je pisao, napravio je strašnu grešku. Otac mi je poginuo u poslednjoj bici za Ležaniju. Jedina uspomena od njega mi je medaljon.
Kralj prilazi i gleda.
KRALJ: Ti?! Ti? Zar je to moguće? Sin Crnog Viteza?!
SLUGA: Tek šad ništa ne ražumem!
PRINCEZA: Ko je Crni Vitez?
KRALJ: Crni Vitez je bio najhrabriji moj vitez. Poginuo je u prošlom ratu. Izgubio mu se nakon poslednje bitke svaki trag. Ali, evo, vratio nam se umesto njega njegov sin.
VITEZ I: Kralju, šta da radimo s ovnm izdajnicima?
KRALJ: Vodite ih i kaznite!
LUDA: Milost! Milost!
PASTIR: Kralju, ja bih predložio nešto drugo. (Prilazi i šapuće)
KRALJ: Odlično, vrlo dobro! Ne samo da dobro pevaš, nego si i mudar. Vidi se da ćeš biti dobar vladar. Savetniče, klekni!
SAVETNIK: Milost, Vaše Veličanstvo! Milost!
KRALJ: Proglašavam te za kraljsvekog konjušara prvog reda, a tebe, ludo Gudo, za čistača prvog reda. Vodite ih sad.
SLUGA: Vaše Veličanštvo, dožvolite da še i ja udaljim!
KRALJICA: Čini mi se da smo i mi suvišni. Hajdemo, Kralju.
Svi odlaze i ostavljaju princezu i pastira.
PRINCEZA: Napokon smo sami.
PASTIR (Stidljivo) Hoćeš… hoćeš li biti moja, princezo?
PRINCEZA: Od prvog trenutka kada sam te videla, znala sam da hoću tebe. (LJubi ga i beži)
Pastir potrči za njom.

Zavesa, kraj